Kada govorimo o vaučerima za odmor u Srbiji, treba odmah istaći da se radi o meri za podsticanje razvoja domaćeg turizma, a ne o vidu socijalne pomoći. Reč je o sredstvima koja su primarno namenjena ugostiteljima, sa ciljem unapređenja i razvoja smeštajnih kapaciteta širom Srbije. Dodatna, ali veoma značajna vrednost ove subvencije jeste i to što građanima omogućava povoljnije letovanje u sopstvenoj zemlji, što predstavlja sekundarnu dobit ove inicijative.
Smeštaj na Kopaoniku, naselje Brzeće, 2 vaučera za 4 osobe za 5 noćenja
|
 |
Takođe, dobro je naglasiti i da sav novac uplaćen kroz ovu subvenciju ostaje u novčanim tokovima Republike Srbije i vrlo brzo se kroz poreze i doprinose vraća u državni budžet. Zato je svaki dinar koji država usmeri u ovu akciju isplativa investicija, a ne trošak.
Ipak, koliko god da je osnovna ideja dobra, neophodno je da se tokom vremena poboljšava i osavremenjuje, da se ono što je dobro proširuje, a da se uočene greške ispravljaju i ne ponavljaju.
Kruševac smeštaj na vaučere - 2 vaučera za 4 osobe za 5 noćenja
|
 |
Po analizama koje je uradilo udruženje „Moja Srbija”, u našoj zemlji postoji potražnja za oko 270.000 vaučera. To je optimalna kvota koja može da varira u zavisnosti od njihove vrednosti – što je iznos na vaučeru veći, veća je i potražnja.
Sistem podele vaučera koji se ustalio tokom prethodnih godina, u kome se oni dele u više navrata, stvara najveće probleme upravo onima kojima bi trebalo da bude olakšica i podrška – ugostiteljima. Za ostvarivanje prava na učešće u ovoj akciji, građani su u obavezi da prethodno izvrše rezervaciju smeštaja. Samim tim, odmah početkom godine, kada se pusti u opticaj prva tura vaučera, ugostitelji moraju da prime izuzetno veliki broj rezervacija od kojih će mnoge ostati nerealizovane. Odmah nakon završetka podele, pošto nemaju informaciju ko je uspeo da preda formulare, a ko ne, prinuđeni su da pozovu svakog potencijalnog gosta kako bi proverili da li da čuvaju njegovu rezervaciju.
Apartman Ema, Brzeće - Kopaonik, 2 vaučera za 4 osobe za 5 noćenja
|
 |
Ista procedura se ponavlja i prilikom puštanja u opticaj dodatnih kvota. Ako znamo da država ne isplaćuje novac ugostiteljima unapred, već najmanje mesec dana nakon korišćenja vaučera, postavlja se pitanje koja je svrha ovakve višekratne podele.
Upravo zato, „Moja Srbija” insistira da se odmah početkom godine pusti u opticaj najmanje 250.000 vaučera. Time bi se ugostiteljima olakšao rad, imali bi sigurne goste, ne bi bilo neiskorišćenih termina, a građani bi lakše i sigurnije mogli da planiraju svoje godišnje odmore.
Podela vaučera za odmor preko interneta
Svedoci smo da se danas najveći broj rezervacija, od avionskih karata do ulaznica za koncerte i sportske događaje, korisnicima dostavlja u digitalnom obliku. Nema razloga da se na taj način ne organizuje i podela vaučera za odmor. Umesto da se svakom korisniku poštom šalje papirni vaučer, koji ugostitelj mora ručno da zavodi, a nakon toga da ga šalje ministarstvu, koje opet ručno unosi podatke u sistem, ceo proces je moguće obaviti vrlo lako, putem bar koda ili kju-ar koda, koji bi građanima stizao na njihove mobilne telefone. Time bi se ubrzao ceo proces, a period od mesec dana koji je bio neophodan od predaje formulara do početka odmora mogao bi da se skrati na svega 10–15 dana. Digitalizacija bi značajno doprinela smanjenju zloupotreba, koje su se do sada najčešće ogledale u korišćenju više vaučera od strane jedne osobe.
Smeštaj na Zlatiboru - Onore7 Zlatibor |
 |
Naravno, pri svemu ovome treba ostaviti mogućnost da se građanin izjasni da li želi da primi vaučer u digitalnoj formi ili u papirnom obliku i po proceduri kakva je bila u prethodnom periodu.
Sledeći korak morao bi da bude usmeren ka obogaćivanju i raznovrsnosti turističke ponude. Kada je u junu 2015. godine doneta odluka da se akcija pokrene, jedini sistem koji je mogao brzo da se uključi i osposobi da primi toliki broj zahteva na teritoriji cele zemlje bila je „Pošta Srbije”. Međutim, nema opravdanja za to što je „Pošta Srbije” i nakon deset godina i dalje uključena u ovu akciju, iako to nije u skladu sa njenom osnovnom delatnošću. S druge strane, zbog kratkog roka za pokretanje akcije u nju nisu uključeni oni kojima je turizam struka i osnovna delatnost – turističke agencije.
Vaučeri za subvencionisanu kupovinu domaćih proizvoda malih proizvođača
Hrana je još jedan bitan segment koji upotpunjuje ponudu svake turističke destinacije jer gde god da ste putovali, verovatno ste poželeli da probate lokalne specijalitete proizvedene upravo u tom kraju koji obilazite. U Srbiji postoji veliki broj poljoprivrednih gazdinstava koja mogu da proizvedu zdrave i kvalitetne domaće proizvode. Najveći broj njih nalazi se u ruralnim oblastima ili u nerazvijenim seoskim sredinama.
Izdvajanjem sredstava iz budžeta Srbije za subvencionisanu kupovinu domaćih proizvoda malih proizvođača pokrenuo bi se razvoj ovih oblasti, što bi dovelo do većeg interesovanja mladih za život i rad u tim krajevima, a samim tim bi se smanjio odliv stanovništva, kao i proces gašenja sela u Srbiji.
Proizvodnja se kod malih proizvođača bazira na skoro potpunom korišćenju domaćih resursa, od sirovine, do ambalaže i transporta. Samim tim, sav novac koji se usmeri u njihovu subvenciju ostajao bi u Srbiji i u veoma kratkom roku bi se vraćao u državni budžet. Uz neupitan pozitivan uticaj koji bi ovakva subvencija imala na kvalitet turističke ponude Srbije, valja naglasiti da zahvaljujući novim poštanskim uslugama koje su nam dostupne postoji mogućnost organizovanja direktnog slanja robe iz bilo kog mesta u Srbiji u većinu gradova u svetu po izuzetno povoljnim uslovima i po skraćenim procedurama carinjenja.
Ukoliko putem standardizacije proizvodnje i pakovanja dostignemo mogućnost da građani Minhena, Pariza ili Toronta naruče džem i ajvar, koji će im iz okoline Leskovca veoma povoljno i brzo stići na kućnu adresu, ove subvencije bi mogle da daju čak i bolje rezultate od ulaganja u turizam.
Pokretanjem akcije podele vaučera za kupovinu domaćih proizvoda malih proizvođača stvorili bi se uslovi da mladi u seoskim sredinama mogu da rade i da zarade, a samim tim i da ostanu da žive na svom ognjištu, građani Srbije bi dobili mogućnost da kupe veće količine željenih domaćih proizvoda, razvilo bi se tržište kvalitetnih proizvoda malih proizvođača, što bi u perspektivi rezultiralo uključivanjem i naše dijaspore i povećanim izvozom, a državni budžet ne bi trpeo velike izdatke, jer bi sva uložena sredstva ostala u opticaju u Srbiji i veoma brzo bi se kroz poreze i doprinose vratila u državnu kasu.
*Predsednik Udruženja „Moja Srbija”
Izvpr: Politika.rs
Link: https://www.politika.rs/sr/clanak/676087/dobar-podsticaj-moze-da-bude-jos-bolji
