Ove godine u Srbiji je izdato 30.000 vaučera za odmor u vrednosti od 10.000 dinara. Do 20. avgusta, prema podacima ministarstva turizma dostavljenih portalu N1, iskorišćeno je 18.000 vaučera, a akcija traje do 20. novembra.
Različiti iznosi subvencija za različite destinacije i digitalizacija mogli bi da unaprede sistem subvencija za odmor, smatra Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA).
Smeštaj na Kopaoniku, naselje Brzeće, 2 vaučera za 4 osobe za 5 noćenja
|
 |
Vaučeri se mogu iskoristiti za ugostiteljske usluge smeštaja u objektima izvan mesta prebivališta ili studiranja korisnika vaučera u trajanju od najmanje pet noćenja. Vrednost vaučera iznosi 10.000 dinara i predstavlja maksimalni iznos sredstava koji se po vaučeru može refundirati ugostitelju.
Kruševac smeštaj na vaučere - 2 vaučera za 4 osobe za 5 noćenja
|
 |
Prošle godine izdato je 100.000 vaučera. Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) navodi da ne zna razloge smanjenog broja, a da je to pitanje za ministarstva finansija ili turizma.
To, prema njegovim rečima, sigurno znači smanjen broj domaćih gostiju na destinacijama u Srbiji.
Apartman Ema, Brzeće - Kopaonik, 2 vaučera za 4 osobe za 5 noćenja
|
 |
„Kada se prevede u broj noćenja, dolazimo do brojke od 350.000 noćenja manje samo u vaučerima. Nije za očekivati da će se iznivelisati kroz komercijalne dolaske, s obzirom na to da su ljudi koji su koristili vaučere na to navikli i pitanje da li će ići na odmor skroz komercijalno“, kaže Seničić za N1.
On ističe da se ovakva forma subvencionisanja smeštajnih kapaciteta primenjuje u susednim, ali i drugim zemljama širom Evrope. Vaučerima, kako kaže, nismo izmislili „toplu vodu“, ali ono što je drugačije jeste da su druge zemlje modifikovale svoje modele pre nekoliko godina.
Modifikovati i poboljšati model
On misli da je možda potrebno smisliti neki bolji, jednostavniji i savremeniji način.
Smeštaj na Zlatiboru - Onore7 Zlatibor |
 |
„To predlažem već neko vreme. Kada nešto traje mnogo dugo, onda se pojave nekakve sive zone. Ljudi se priviknu, naviknu, pa dođe i do zloupotreba. Potrebno je s vremena na vreme menjati nešto, usaglašavati se sa tehnologijom, pojednostaviti celu priču. Treba razmišljati o tome i zato što mi prvo razmišljamo kako da zaobiđemo sistem“, kaže Seničić.
Kao predlog navodi mogućnost da se vaučer veže sa nalogom na e-upravi. Kako smatra, svaki građanin treba da ima nalog e-uprave.
„Čak i stariji građani, koji se ne snalaze onlajn, mogu da nađu nekog od rodbine, prijatelja ili komšija ko bi im pomogao. Vaučer u elektronskoj formi omogućava manje zloupotreba, ne troši se papir, niti plaćaju troškovi slanja“, dodaje naš sagovornik.
Osim zloupotrebe, Seničić navodi i druge razloge, poput zaštite interesa ugostitelja.
Kako navodi, problemi za ugostitelje nastaju ako se gost ne pojavi, a rezervacija je napravljena. Gosta to ništa ne košta, ali vlasnik smeštaja gubi. Osim što ne može da proda taj smeštaj, gubi i na fiksnim troškovima.
„Kada se klasično rezerviše smeštaj, uvek postoje uslovi kako se otkazuje, ali u ovom slučaju ne“, dodaje.
Različiti iznosi za različite destinacije
Kao promenu u dobrom smeru predlaže model po kome ne bi sve destinacije trebalo da imaju isti iznos subvencije. Navodi da u Srbiji postoje turistička mesta različitih kategorija (I, II, III) u odnosu na razvijenost destinacije i broja gostiju.
„Daleko bi bilo bolje da takve destinacije imaju vaučer na niži iznos. Primera radi za takve destinacije davati manje iznose, poput 5.000 dinara. S druge strane, dati 15.000 ili 20.000 dinara za noćenja npr. u Ljuboviji na Drini bi bio motiv da se veliki broj ljudi odluči za tu destinaciju. Bračni par sa dva vaučera koji vrede ukupno 30.000-40.000 dinara za taj novac mogu da provedu sigurno sedam dana u Ljubiviji, u nekom pristojnom objektu i da imaju pravi doživljaj, da su otišl negde na odmor, a da ih ne košta“, predlaže Seničić.
Mađarska ima dobar model
Osim toga, on smatra da ne bi trebalo da postoje ograničenja prema primanjima, već da bi svi trebalo da dobijaju vaučere.
Prema njemu, postoje modeli od kojih se može uzeti po nešto i napraviti neki koji je izvodljiv u Srbiji, odnosno „da bolje i efektnije da pomogne nerazvijenim opštinama, a to je svakako veći broj dolazaka“.
Kao najbolji, izdvaja mađarski sistem.
„Imaju model, po kome firme ne uplaćuju doprinose državi jedan mesec, a ta sredstva idu na karticu koja se može koristi samo u te svrhe. Imaju i mogućnost da podele taj iznos, pa deo da ide na smeštaj, deo na restorane, kulturne aktivnosti, zdravlje, sport. Mi malo kaskamo, ali verujem da će se naći model koji će biti bolji“, zaključuje Seničić.
